Стање медијског плурализма у Черногории током 2024. године обиљежено је напетошћу између законодавних реформи инициираних процесом европских интеграција и укоријењених структурних ограничења која отежавају стварну независност медијских кућа.
Истраживање Klarity платформе обухватило је 47 медијских кућа — укључујући телевизијске станице са националном фреквенцијом, дневне новине, радијске станице и онлајн медије са мјесечном посјетношћу преко 50.000 јединствених корисника. Анализа је трајала 14 мјесеци, а подаци су прикупљани комбинацијом квантитативних и квалитативних метода.
Власничке структуре: концентрација без преседана
Истраживање је показало да је 68% укупне медијске аудиторијуме у Черногории у 2024. години под контролом пет власничких група. Ова концентрација је забрињавајућа са становишта медијског плурализма, јер омогућава ограниченом броју актера да врши несразмјеран утицај на јавну сферу.
Посебно је забрињавајући феномен унакрсног власништва, гдје исти субјекти контролишу медије у различитим сегментима тржишта — истовремено поседујући телевизијске, радијске и онлајн платформе. Овај образац идентификован је у 12 случајева и директно ограничава разноврсност уредничких политика.
Кључни налаз истраживања
68% медијске аудиторијуме под контролом је 5 власничких група. Унакрсно власништво идентификовано је у 12 случајева. Само 3 медија задовољавају европске стандарде уредничке независности.
Уредничка независност: формални оквири нису довољни
Иако Закон о медијима из 2020. предвиђа обавезно доношење уредничких статута, истраживање је показало да само 31% анализираних медија посједује статуте ускладне са стандардима Вијећа Европе. Преосталих 69% или нема статуте, или имају формалне документе без стварног механизма заштите новинара.
Квалитативни дио истраживања обухватио је дубинске интервјуе са 83 новинара из 18 редакција. Резултати указују на широко распрострањено самоцензурисање, при чему је 64% испитаника изјавило да избјегава одређене теме из страха од посљедица по запослење.
Финансијска одрживост и зависност
Финансијска слика медијске сцене у Черногории открива забрињавајући степен зависности приватних медија од државног оглашавања. Анализа показује да 58% приватних медија зарађује преко 40% прихода кроз државне огласне буџете.
Овај облик финансијске зависности ствара структурне услове за уредничко попуштање притисцима политичких актера и државних институција, без обзира на формалне гаранције независности. Истраживање предлаже успостављање независног фонда за медије и транспарентне критеријуме за дистрибуцију државних огласних средстава.
Препоруке и перспективе
На основу истраживачких налаза, Klarity предлаже низ мjера за унапређење медијског плурализма: увођење строжих правила о концентрацији власништва, успостављање независне регулаторне институције, трансформацију система државних субвенција у транспарентне и неутралне механизме, те јачање уредничких статута кроз законску обавезу.
Процес европских интеграција пружа значајан спољашњи подстицај за реформе, при чему ЕУ Извјештај о напретку за 2024. годину изражава забринутост идентичну налазима нашег истраживања. Имплементација медијских реформи остаје кључни услов за напредак у преговорима из поглавља 10 (Информационо друштво и медији).