Теорија медијских ефеката која описује способност медија да утичу на то које теме јавност сматра важним. Развили је Максвел Мекомбс и Доналд Шо 1972. године. Медији не диктирају шта људи мисле, већ о чему мисле.
Новинарски приступ у коме се осим извјештавања о чињеницама нуди и дубинска анализа контекста, узрока и посљедица. Разликује се од мишљења по томе што је засновано на верификованим подацима и изворима.
Скуп прималаца медијских садржаја. Дијели се на активне (тражи информације) и пасивне (прима информације). У дигиталном добу, аудиторијуми постају хетерогени и фрагментисани по платформама.
Лажне или нетачне информације које се намјерно шире с циљем обмане. Разликује се од малоинформације (misinformation — ширена без намјере обмане) и малвалентне информације (malinformation — тачна информација са злонамјерном употребом). Европска унија дефинише дезинформацију у склопу регулаторних оквира за онлајн платформе (DSA, 2022).
Сет компетенција потребних за критичку процјену, коришћење и стварање дигиталних медијских садржаја. Обухвата технолошку, информациону и критичко-аналитичку писменост. Препоручена је као кључна компетенција у образовним документима УНЕСКО-а и Савјета Европе.
Ситуација у kojoj мали број компанија или појединаца контролише велики дио медијских ресурса. Разликујемо хоризонталну (исти тип медија), вертикалну (различити нивои ланца производње) и крижну концентрацију (разни типови медија у власништву исте групе). Регулаторно праћено кроз антимонополска и медијска законодавства.
Систематско праћење, снимање и анализа медијских садржаја у одређеном временском периоду. Резултати се користе за оцјену уређивачке политике, квалитета вјести, присутности одређених актера, укупног медијског тона и других индикатора. Klarity примjenjuje стандардизовани протокол мониторинга заснован на квалитативно-квантитативном приступу.
Разноврсност медијских власника, редакција, уређивачких политика и погледа присутних у медијском простору. Сматра се предусловом здраве демократије. Мјери се кроз индексе попут Media Pluralism Monitor (MPM) Европског универзитетског института.
Медијски ефекат у коме претходна изложеност одређеним садржајима утиче на то по којим критеријумима публика оцjenjuje актере или теме. Концептуално повезан с агенда-сетингом, ali фокусиран на критеријуме оцјене.
Новинарска и истраживачка пракса систематске верификације јавних тврдњи, политичких изјава и медијских садржаја. Дijeli se на реактивну (провјера постојећих тврдњи) и проактивну (рано детектовање нетачности). Институционализована у мрежи IFCN (International Fact-Checking Network).
Начин на koji медији представљају теме и догађаје кроз избор одређене перспективе, атрибуцiju узрочности, моралних оцjена и препоручених рјешења. Ервинг Гофман је поставио темеље теорије, а Роберт Ентман је развио медијски оквир. Анализа фрejminga кључна је у Klarity методологији мониторинга.
Глосар је у сталном процесу допуњавања. Имате приједлог за нови термин?
Предложите термин